My Best Evergreen Songs: Portugalske pralje

(Les Levandieres du Portugal)

Portugese Washerwoman

Nastavak......
Kao što rekoh, tih 60-tih i 70-tih godina glavna zabava mladih bile su tzv. igranke, korzo, bioskop, gramofonske ploče i gramofon.

Igranke
Igranke su bile sa živom muzikom ili uz muziku sa gramofona. U seoskim sredinama plesalo se uglavnom narodno kolo i poneki tango. Muzika je bio mali orkestar sastavljen od harmonike, bubnja i eventualno još jedan prateći instrument. Obično gitara, kontra bas, truba i slično. Ponekad bi svirali i neku muziku za ples, a onda bi većina prisutnih bili posmatrači, a samo oni odvažniji ili oni koji su došli iz varoši, bi to igrali. Sve to su iz prikrajka posmatrale mame, tetke i po neka baka. U gradovima i varošima, bilo je obrnuto. Uglavnom se plesalo ili su igrane tzv. "zabavne stvari" (tango, fokstrot, tvist i drugi plesovi) a ponekad bi se igralo i po neko kolo. Tada bi došli do izražaja malobrojni posetioci sa sela i pokazivali svoje umeće, a gradski mladići bi bezuspešno pokušavali da im se pridruže. Poneki od tih pokušaja bi izgledao baš trapavo i smešno. To bi trajalo negde do ponoći a onda se odlazilo na spavanje.

Korzo
Mnogi od sadašnje generacije mladih, se pitaju šta je to korzo. Oni svoje slobodno vreme provode uglavnom u polu mračnim kafićima sa puno duvanskog dima i uz veoma glasnu muziku sa raznih muzičkih elektronskih uređaja.
Korzo (ital. corso) kod nas je uglavnom naziv za gradsko šetalište. U pojedinim mestima su ulice pa i trgovi dobijale taj naziv. Postoji veliki broj naziva korzo u svetskim metropolama bez obzira na jezik kojim se u tim gradovima govori. Mnogi objekti (trgovine, poslastičare, kafane, brza hrana) u tim ulicama nazivani su imenom Korzo.
U vremenu, o kome ja ovde pišem u varošima i gradovima postojale su ulice u kojima se odvijala večernja aktivnost mladih. U tim ulicama, ako nema dovoljno širokog trotoara, je u večernjim satima bio zabranjen saobraćaj za ionako mali broj vozila. E, vidite u tim ulicama se odvijao korzo. Devojke i mladići su se spremali i oko 18 časova odlazili na korzo. Ustvari, to je neprestano hodanje u društvu sa najboljim prijateljima ili prijateljicama i razgovor o raznim temama. Naravno, tu su stvarana i nova poznanstva, prijateljstva i ljubavi. Korzo je trajao najkasnije do ponoći a onda se odlazilo kući. Ukoliko je došlo do neke nove ljubavi ili simpatije nestrplivo se očekivalo sledeće veče i novi odlazak na korzo. O ovoj temi bi moglo danima da se piše, no ja sam ovaj blog namenio drugoj temi, a ovo je samo mali uvod i podsećanje na neko prošlo vreme.
Evo sada ću da vam pokažem gde se odvijao korzo u mestima moje mladosti.

Niš (Od Pozorišta pa pored Robne kuće do sadašnjeg centra Kalča i prema Tvrđavi)
obeleženo crvenom linijom

Vlasotince (Od Kamenog mosta pa glavnom ulicom do brane na Vlasini)

obeleženo plavom linijom

Grdelica (Od mosta na Kozaračkoj reci do strare škole)

obeleženo žutom linijom

Prebirajući tako po sećanju prisetih se jednog Francusko-Španskog filma iz 1957. godine.

Kod nas, u tadašnjoj Jugoslaviji je bio poznat kao "Portugalske pralje", a originalni naziv je "Les Levandieres du Portugal" Pogledaj

Portugalske pralje su svojevremeno bile veoma poznate u svetu. O njima su ispevane mnoge pesme i ispričane mnoge priče.

Jedna takva priča je i ovaj film.
To je ustvari vedra i vesela komedija o dva trgovačka agenta koji iz Francuske kreću u Portugaliju radi pronalaženja mlade i zgodne pralje. Ona im je potrebna da bi je odveli u Pariz, radi pokretanja propagande za novu Veš-mašinu.

Evo sinopsisa.
Ugovor za US kupca, radi prezentacije mašine za pranje veša "Flock", je predmet intenzivne konkurencije između dve kompanije. Jednu zastupa Žan-Fransoa, a drugu Katarina. Oni traže u Portugaliji pralju kako bi je poveli u Pariz da bi reklamirala veš-mašinu. Počininje trka između dve ekipe radi eliminisanje konkurencije. Iako je Katarina bila u stanju da je pronađe, Žan-Fransoa je ipak uspeo da nagovori devojku Marijanu da ga prati u Pariz, obećavši da će je oženiti.

U glavnoj ulozi su bili tada poznati Jean Claude Pascal, Paquta Rico, Anne Vernon, Darry Cowl i drugi.

Za tadašnju SFRJ film je uvezla i distribuirala Croati Film.

Plakat za film u Jugoslaviji

Originalni plakati za film

Film obiluje lepom Fado i drugom portugalskom muzikom kao i prelepim pejsažima iz Portugalije. Nakon odgledanog filma, mnogi mladići su zviždukali prepoznatljivu melodiju. A pesma govori upravo o praljama koje na određenim mestima peru veš. O njihovim veselim šalama, prskanja vodom i pesmi prilikom pranja veša. Za to vreme muškarci ih posmatraju i pijuckaju poznato portugalsko nacionalno piće koje nosi naziv Manzanilla. U predvečerje one završavaju svoje poslove i sa priborom iopranim vešom na glavama, odlaze kući a njihove siluete se naziru u sumraku ispred zalazećeg sunca.

<. .>

( '' )

Ovo nije iz filma.

Kompozitor Joaquín Rodrigo , inspirisan vrtovima palate "Real de Aranjuez" napisao je čuveno delo "Concierto de Aranjuez" i to je ono što vam predlažem čujete.

Poslušajte. Peva Amalia Rodrigues.

A evo kako to isto zvuči kada peva Nana Mouskouri ili izvodi Paco de Lucia. Pa opet Paco de Lucia.

Ako ste poslušali bar jedno od ovih izvođenja mogu vam reći da, sem onog "mon amour" ostalo ne razumem. I ne treba mi da razumem. Muzika je to što prija mojim ušima i mojoj duši. Uz ovu muziku može da ide bilo koji tekst, a može i bez teksta (Paco de Lucia - akustična gitara).

Ako vas interesuje tekst pesme možete ga pronaći ovde i to tri varijante: na francuskom, mislim nemačkom i španskom.

A sada poslušajte kako zvuči 'fado'.